OSNOVNA ŠKOLA "VELJKO VLAHOVIĆ" A NEKADA ZA SREDNJE GENERACIJE "BRAĆE RIBAR", PRIKAZANA JE I STARA ČESMA NA KOJU SMO MI BEGEČANI IZUZETNO PONOSNI I SPOMENIK PALIM BORCIMA IZ DRUGOG SVETSKOG RATA.
ponedjeljak, 27. srpnja 2009.
CENTAR BEGEČA
OSNOVNA ŠKOLA "VELJKO VLAHOVIĆ" A NEKADA ZA SREDNJE GENERACIJE "BRAĆE RIBAR", PRIKAZANA JE I STARA ČESMA NA KOJU SMO MI BEGEČANI IZUZETNO PONOSNI I SPOMENIK PALIM BORCIMA IZ DRUGOG SVETSKOG RATA.
nedjelja, 28. lipnja 2009.
EKOLOŠKO POVRĆE IZ BEGEČA
Na svojevrsnoj povrtarskoj karti naše zemlje Begeču, mestu nadomak Novog Sada, svakako pripada posebno mesto. Jer,već poodavno izvanredno, kvalitetno i zdravstveno ispravno povrće iz ovog atara, završava na trpezama probirljivih kupaca kod nas, ali i u nekoliko zemalja sveta. Još pre desetak – petnaest godina iz ovog sela je za Nemačku, recimo „putovao“ kiseli kupus sa oznakom „made in Begeč“, a danas se asortiman proizvoda proširio na kvalitetan čuveni futoški kupus, šargarepu, ali i krompir, cveklu i celer. Karfiol se izvozi u BiH i Mađarsku.
Povrtari okupljeni u Udruženju povrtara iz Begeča godišnje tržištu ponude - 10.000 tona raznovrsnog povrća. Kako kaže jedan od osnivača ovog udruženja, Janko Medved, sve je dobro počelo kada se nas dvadesetak udruži da obrađuje oko 300 hektara, koje intenzivno navodnjavamo i naravno koristimo maksimalno agrotehničke mere. Proizvodimo od luka i krompira, do šargarepe, kupusa, cvekle, karfiola a naši kupci su tradicionalno na kvantaškim pijacama u Beogradu i Novom Sadu, zatim iz lanca mega trgovina „Delta“, a postepeno se probijamo i u lanac „Mercatora“.
Udružili smo se iz praktičnog razloga, a to je, pre svega, lakše obezbeđivanje neophodnog reprodukcionog materijala, semena posebno (uvozi se po ceni od 600 do 700 evra kilogram) ali i zbog plasmana.
Zajedničkim snagama otvorili smo vrata velikih trgovinskih kuća, a zahvaljujući kvalitetu naših proizvoda, opstajemo na tom tržištu, objašnjava Medved. Janko Medved podseća da i pored udruživanja ne mogu bitnije da utiču na kretanje cena, jer tržište ih niveliše, a ozbiljnu smetnju rentabilnosti predstavlja i nekontrolisan uvoz povrća, koje je inače, kako tvrdi, manje kvalitetno od domaćeg.
Najveći problem s kojim se suočavaju povrtari je sezonski karakter poslovanja. U stvari, precizira Medved, nedostatak kvalitetnih skladišta je u ovom času problem broj jedan. Jer, povrtari su primorani da kvalitetnu robu prodaju kada je najveća ponuda, pa je logično i cena niža, često ispod ekonomski opravdane. Zato i nastojimo da obezbedimo kreditne linije, posebno od Fonda za razvoj Vojvodine, i da uz sisteme za navodnjavanje izgradimo i nekoliko kvalitetnih skladišta za povrće.
Povrtari okupljeni u Udruženju povrtara iz Begeča godišnje tržištu ponude - 10.000 tona raznovrsnog povrća. Kako kaže jedan od osnivača ovog udruženja, Janko Medved, sve je dobro počelo kada se nas dvadesetak udruži da obrađuje oko 300 hektara, koje intenzivno navodnjavamo i naravno koristimo maksimalno agrotehničke mere. Proizvodimo od luka i krompira, do šargarepe, kupusa, cvekle, karfiola a naši kupci su tradicionalno na kvantaškim pijacama u Beogradu i Novom Sadu, zatim iz lanca mega trgovina „Delta“, a postepeno se probijamo i u lanac „Mercatora“.
Udružili smo se iz praktičnog razloga, a to je, pre svega, lakše obezbeđivanje neophodnog reprodukcionog materijala, semena posebno (uvozi se po ceni od 600 do 700 evra kilogram) ali i zbog plasmana.
Zajedničkim snagama otvorili smo vrata velikih trgovinskih kuća, a zahvaljujući kvalitetu naših proizvoda, opstajemo na tom tržištu, objašnjava Medved. Janko Medved podseća da i pored udruživanja ne mogu bitnije da utiču na kretanje cena, jer tržište ih niveliše, a ozbiljnu smetnju rentabilnosti predstavlja i nekontrolisan uvoz povrća, koje je inače, kako tvrdi, manje kvalitetno od domaćeg.
Najveći problem s kojim se suočavaju povrtari je sezonski karakter poslovanja. U stvari, precizira Medved, nedostatak kvalitetnih skladišta je u ovom času problem broj jedan. Jer, povrtari su primorani da kvalitetnu robu prodaju kada je najveća ponuda, pa je logično i cena niža, često ispod ekonomski opravdane. Zato i nastojimo da obezbedimo kreditne linije, posebno od Fonda za razvoj Vojvodine, i da uz sisteme za navodnjavanje izgradimo i nekoliko kvalitetnih skladišta za povrće.
