Begečka jama
Dvadesetak kilometara zapadno od Novog Sada, nekada davno je postojalo selo okruženo šumom, u blizini Dunava. Velika reka se jedared razgoropadila i potopila seoce koje je usred rita počelo da tone poput Atlantide i prepušta teritoriju novom jezeru. To je današnja Begečka Jama, park prirode i pravi mali pecaroški raj čiji je turistički potencijal zaista velik. Svi koji su nalazili malo vremena da oprobaju udice i plovke na Jami, pamtiće je po carevanju njegovog visočanstva labuda Pere i bračne mu drugarice Marije. Godinama je taj labudeći par bio jedini na jezeru, terajući potomstvo prema futoškom ribnjaku gde je bilo više ribe za preživeti. Danas na Jami zna da se zatekne čitavo jato ovih, ali i drugih ptičijih lepotana kao što je bela roda.
Transformacija sela u jezero se dogodila dovoljno davno da je se više niko čak ni iz priča ne seća. Ponekad, u retko sušna vremena kada se Dunav opasno povuče, sa sobom ispumpa i gro vode iz Jame. Tada, kažu pecaroši, na užem delu jezera može da se vidi oronuo crkveni toranj sav načičkan pecaroškim udicama. Urbana legenda ili ne, tek jedini dokaz o postojanju nekadašnjeg sela na tom mestu je malo crkveno zvono koje se danas čuva u osnovnoj školi “Veljko Petrović” u Begeču.
Begečka Jama je ribolovcima poznata i po grdosiji od soma teškom preko 150 kilograma (Šta 150? 250, ako ne i 300!) kog su tek retki videli, ali mu niko još nije dohakao. A probali su, nije da nisu. Čak i revolverom. Preterano oprezni i danas upozoravaju da se u Jami ne treba kupati u crvenom kupaćem kostimu ili šortsu. Da se pomenuti som ne najedi, mada nije jasno kako išta i vidi u onako muljevitoj vodi.
Bez obzira na sve priče koje ga prate, jezero Begečka Jama je prava poslastica za ljubitelje prirode i poznavaoce retkih biljnih i životinjskih vrsta. Priroda je očigledno našla za to podneblje bolju svrhu od malog ušuškanog sela.
Nema komentara:
Objavi komentar